Милош Шестић

Милош Шестић
Милош Шестић
	Милош Шестић, 2017. године
Лични подаци
Пуно име	Милош Шестић
Надимак	Шеле
Датум рођења	8. август 1956. (68 год.)
Место рођења	Милосавци, код Лакташа, НР БиХ, ; ФНР Југославија
Држављанство	СФРЈ
Висина	1,68 m
Позиција	нападач
Јуниорска каријера
	Јединство Стара Пазова
Сениорска каријера
Године	Клуб
1972—1974; 1974—1984; 1985—1987; 1987—1989; 1989—1990; 1990—1991	Јединство; Црвена звезда; Олимпијакос; Војводина; Земун; ОФК Београд
Репрезентативна каријера
1979—1985	Југославија
Награде
Фудбал
Медитеранске игре

Милош Шестић (Милосавци, код Лакташа, 8. август 1956) бивши је југословенски и српски фудбалер који је играо на позицији нападача. Упамћен је по својој брзини и дриблинзима. Шестић је наступао за Црвену звезду, Олимпијакос и Војводину. Са Црвеном звездом је освојио четири првенства и један куп Југослвије, док је са Војводином био првак државе 1989. године.

Фудбалска каријера

Фудбалску каријеру Шестић је започео 1972. године у Јединству из Старе Пазове, где се задржао две године. Пажњу на себе привукао је као омладинац на првенству југословенских република и покрајина играјући за селекцију Војводине. Вујадин Бошков је одмах након тог турнира био на корак од довођења Шестића у новосадску Војводину, али је тренер Црвене звезде Миљан Миљанић успео да Војводини преотме Шестића.^[1]

Црвена звезда

За први тим Црвене звезде дебитовао је 24. априла 1974. године, заменивши Јована Аћимовића против Олимпије, у Љубљани. Миљанић је на крају те сезоне постао тренер Реал Мадрида, а Шестићев стил игре се није уклапао у тактику Миљанићевих наследника Милована Ћирића и Гојка Зеца, па није био у првом плану. После сезоне 1977/78, Шестић је био близу одласка из Црвене звезде, али се код новог тренера Бранка Станковића изборио за статус стандардног првотимца. Један од најпознатијих голова Шестић је те сезоне дао у вечитом дербију на Дан републике, када је голман Партизана Петар Борота спустио лопту на земљу, мислећи да је судија досудио прекршај над њим, а Шестић је искористио прилику и лопту шутнуо у гол. Те сезоне у Купу Уефа Шестић је постиогао голове против Вест Бромбич албиона у четвртфиналу и Херте у полуфиналу. Био је стрелац првог гола у финалу Купа УЕФА 1979. против Борусије из Менхенгладбаха.

У дресу Црвене звезде одиграо је 441 утакмицу и постигао 108 голова, освојивши четири титуле првака земље (1977, 1980, 1981, 1984) и један трофеј купа Југославије (1982).^[2] Последњу утакмицу за Црвену звезду је одиграо против Сарајева 9. децембра 1984. године.

Олимпијакос

У децембру 1984. године, пирејски Олимпијакос поднео је званичан предлог за куповину Шестића, који је прихватила управа Црвене звезде и сам Шестић. Шестић је у Олимпијакосу остао око две године. Није успео да освоји титулу са грчким тимом, али је уписао 50 утакмица и постигао 11 голова.

Војводина

У фудбалски клуб Војводина дошао је 1987. године и са Војводином је успео за три године, од статуса друголигаша освојити шампионску титулу 1989. године. За Војводину је одиграо 114 утакмица и постигао 32 гола.

Играо је и за ФК Вождовац 1992. године.^[3]

Референце

^ „Nesuđena Zvezdina zvezda”. 8. avg 2020. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Милош Шестић, www.reprezentacija.rs
^ „Интервју: Милош Шестић”. Темпо (1358). 4. 3. 1992. стр. 14.

Спољашње везе

Милош Шестић на сајту Olympedia.org
Милош Шестић на сајту reprezentacija.rs
Да сам сачекао Кокалиса, где би ми био крај... („Политика”, 1. мај 2020)

[sportklub-1] „Nesuđena Zvezdina zvezda”. 8. avg 2020. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[2] Милош Шестић, www.reprezentacija.rs

[Tempo_92-3] „Интервју: Милош Шестић”. Темпо (1358). 4. 3. 1992. стр. 14.

[1]

[2]

[3]